kad ugrize nas zub od vrimena i pomuti sjaj znam da nije svak’ pametan i jak kad se ćuti kraj al’ kako možeš ić’ i priko svega prić’ bez da pustiš glas i prigorit sve lipe godine šta su iza nas šta je tribalo mi to da te jubim toliko i da dičjim očima…
Zauvek sam, sasvim sam, Zivim u nadi da ljubav je spas, Hocu da ime, tvoje ime, Uvek sija i bude tu, Hocu da ljubav ima sjaj, Hocu da plamen tvoj, nosim u sebi Kako ne vidis da gubis me, Ako izgubis me gubis sve Da li osecas sta je u meni, Zelim pesmu da nestane…
Bio je neki pogresan dan nestvaran govorila si ocima opojno kao kad zima uspava kao kad poraz spasava kao kad jutro svanjava u pricama Bila je neka lagana stvar nestvarna osvajala si usnama zanosno kao kad dete prohoda kao kad vojska marsira kao kad ljubav ubija u pesmama…
Ponovo sam bio resen da raskinem…medjtim,nisam imao snage da uradim to…uspela je da me kupi dosta jeftino…recima VOLIM TE koje me pogode pravo u srce,i sa malo neznosti…po milioniti put postavljam sebi pitanje-cemu sve ovo i zasto sve ovo radim,ali odgovora jednostavno nema…da li cu se ikad opametiti…
Kako je to cudno…sta sve covek moze da uradi iz ljubavi….neko te povredi na najruzniji nacin,a posle trci za tobom…odupires se ali na kraju naravno popustis…zasto to ide tako…da li sam samo ja tolika budala???na kraju sam joj sve oprostio,uprkos savetima drugih da to nikako ne radim…sada smo zajedno..sve ide lepo…mozda cak i previse lepo,sto…